Ko su Mazdayasni?

Mazdayasni su potomci protoindoiranske grupe ljudi, koji su potomci indoevropske porodice naroda. Protoindoiranska grupa živela je u južnim stepama Rusije pod nazivom Airianem Vaejah (današnji Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan), i započela je svoju migraciju na zapad prema Evropi i na jug prema Indijskom potkontinentu negde između 11500. p.n.e. i 6000 godina p.n.e. Tokom ove seobe, preci iranskih i indijskih Arijaca su se razdvojili, preselivši se u današnji Iran (Arijana) i Severnu Indiju, respektivno. Zbog svog porekla, ove grupe su delile snažnu pozadinu i sličnost jezika, običaja, verovanja, vrednosti i kultura, koje su tokom vremena evoluirale i posebno se oblikovale.

Vremenom je mazdizma postao državna religija moćnog Persijskog carstva – koje se nekada prostiralo od Afrike do Kine, od reke Dunava u Evropi do ravnica Judeje na Bliskom istoku, do Pandžaba i Sinda u Indiji. Danas, njeni sledbenici broje manje od 200.000 širom sveta. Nakon pada poslednje persijske dinastije u sedmom veku nove ere pod invazijskim plemenima sa Arapskog poluostrva, nekoliko malih grupa Zoroastrijanaca preselilo se da bi izbegli prozelitizaciju i prisilno preobraćenje u islam. Ove grupe su tražile utočište u izolovanim oblastima Irana ili su pobegle u Indiju, Kinu, današnji Avganistan i Rusiju i druge zemlje.

Jedna od najvećih preživelih grupa Zoroastrijanaca nalazi se u Indiji gde su njeni članovi poznati kao Parsi. Još jedna velika populacija i dalje živi u Iranu. Postoje značajne grupe u SAD, Kanadi, Britaniji i Pakistanu; i manje u Hong Kongu, Singapuru, Šri Lanki, Australiji, istočnoj Africi i drugim mestima. Nekoliko Mazda obožavaoca se može naći u skoro svim zemljama engleskog govornog područja, pa čak i u nekim zemljama koje ne govore engleski.

Ko je bio Zaratustra?

Prorok Zaratustra je rođen u Iranu, verovatno u regionu koji je danas deo današnje Rusije ili Avganistana. Bio je oženjen i imao je decu. Njegov otac je bio Pourushaspa, a majka Dughdova. Mnogo pre dolaska Zaratuštre, ljudi današnjeg Irana sledili su religiju „Mazdajasni“, koju karakteriše obožavanje više božanstava. To je izazvalo veliku nevolju Zaratuštru. Da bi tražio poruku od Ahura Mazde (Boga), on se u ranoj mladosti povukao iz materijalnog sveta i proveo nekoliko godina u samoći. Kada je saznao da je čuo glas Božiji, krenuo je da propoveda. Deset godina niko nije obraćao pažnju na njega; u stvari, bio je proglašen jeretikom i vračarom. To se promenilo kada ga je primio kralj Vištasp. Kralj je bio toliko impresioniran Zaratustrinom porukom da je javno prihvatio novu religiju, koja se potom brzo proširila po celom regionu. Uspeh nove religije nije se dopao njegovim protivnicima koji su klevetom i obmanom uspeli da ga zatvore pod optužbom za čarobnjaštvo. Neustrašiv, nastavio je da širi svoju veru nakon izlaska iz zatvora. Njegovi neprijatelji su, međutim, nastavili da ga progone. Umro je u sedamdeset sedmoj godini od ruke jednog od svojih neprijatelja dok se molio u hramu.

Postoje neke kontroverze o vremenu kada je Zaratustra živeo. Današnji naučnici veruju da je živeo oko 8000. godine p.n.e. ili čak i ranije. Ovo bi učinilo zoroastrizam najstarijom od proročkih religija

Koje su najvažnije zoroastrijske vrednosti?

Istina. Zoroastrizam naglašava istinu više nego bilo šta drugo. Čovek je kroz mentalnu svest opremljen da razlikuje istinu od laži i ima slobodnu volju da bira između ispravnog i pogrešnog. Prva molitva koju zoroastrijsko dete nauči je posvećena istini. Slobodan prevod te molitve – nazvan Ashem Vohu – je: „Istina je najveća vrlina. To je sreća. Srećan je ko je istinoljubiv istine radi

• Dobročinstvo. U samoj drugoj molitvi koju uči zoroastrijsko dete – „Yatha Ahu Vairio“ – nalazi se stih koji kaže: „Onaj ko pomaže siromašnima, priznaje carstvo Božije“.

• Čistoća. Zoroastrizam stavlja vrednost na čistoću tela i uma.

• Dostojanstvo rada. U zoroastrizmu se ističe naporan rad i dostojanstvo rada. U Gatama, koji su zapis prorokovih razgovora sa Ahura Mazdom, Zaratustra se pita „Koji je način unapređenja mazdajasne religije?“ a Ahura Mazda odgovara „Neprestano uzgajanje kukuruza, o Spitama Zaratuštra. Ko gaji kukuruz, gaji pravednost

Koje su svete knjige Zoroastrijanaca?

Svi postojeći spisi koje je predložio Zaratuštra, kao i religiozni spisi njegovih sledbenika, zajednički su poznati kao Avesta (ovo se ne sme mešati sa Avestijskim, što je naziv jezika koji se nekada govorio u Persiji). Avesta se sastoji od dva dela – starije Aveste i kasnije Aveste (ili Khordeh Aveste). Danas je Avesta napisana na više jezika.

Najvažniji deo svetih spisa su Gate ili Božanske pesme. Ovo su dijalozi između proroka i Ahura Mazde, a pripisuju se samom Zaratuštri. Gate su deo Jasne, najstarijeg zoroastrijskog spisa. Gate su napisane na jeziku koji je bio pre-avestanski. Kasniji spisi su pisani na jeziku Aveste, i na pahlavi i pazandskom dijalektu

Ono što danas postoji samo je delić originalnih spisa, od kojih su mnogi spaljeni kada je Aleksandar Makedonski 330 godine pre nove ere zajedno sa svojom vojskom uništio Persepolis, ceremonijalnu prestonicu Persijskog carstva.

Zoroastrijanci još uvek čitaju svoje molitve na jeziku na kojem su napisani sveti spisi.

Da li Zoroastrijanci veruju u jednog Boga?

Veruju. Neki naučnici tvrde da je Zaratustra bio prvi prorok koji je propovedao monoteizam, koncept jednog Boga. Postoji pogrešno verovanje da Zoroastrijanci veruju u dva Boga – Boga dobra i Boga zla. Ovo nije istina. U stvari, Zaratustra je govorio o dve suprotstavljene sile – silama dobra koje personifikuje Hormazda i silama zla koje personifikuje Ahriman (Sotona). Prema Zaratustri, sile dobra će na kraju prevladati nad silama zla, a svrha života je da pomogne ovom procesu

Da li veruju u život posle smrti?

 Pored jednog dana u mesecu, poslednjih deset dana zoroastrijskog kalendara je odvojeno za sećanje na mrtve. Takođe postoji poseban dan svake godine kada pokojnici treba da posete zemlju. Ovo odgovara Dušnom danu koji hrišćani obeležavaju. Takođe se veruje da duša lebdi nad mrtvim telom tri dana nakon smrti.

Da li veruju u raj i pakao?

Veruju. U Gatama, Zaratustra se često odnosi na život posle smrti i na most Činvat gde se dobra dela koja su učinjena na zemlji odmeravaju u odnosu na zla dela. Mnogi zoroastrijski naučnici veruju da su opisi raja i pakla u zoroastrijskim spisima čisto alegorijski, da raj i pakao nisu mesta već uslovi. Neki Zoroastrijanci veruju da se nagrada ili kazna za dobra ili loša dela često daju na ovom svetu, a ne na onom.

Da li veruju u reinkarnaciju?

Veruju. Nekoliko naučnika je pronašlo bilo kakav dokaz o ovom verovanju u zoroastrijskim spisima

Da li veruju u dolazak konačnog Spasitelja?

Veruju. Neki naučnici veruju da koncept konačnog Spasitelja potiče iz zoroastrizma

Kakav je zoroastrijski pogled na prirodu ljudskih bića.

Zoroastrijanci ne veruju da su ljudska bića rođena u grehu. Veruju da u svakom ljudskom biću postoji potencijal za dobro kao i za zlo. U svakom od nas postoji božanska iskra ili suština. Trebalo bi da ga prepoznamo i iskoristimo do maksimuma. Ova božanska iskra (poznata kao nečiji Fravaši ili Farohar) je u arhitekturi prikazana kao ptica raširenih krila

Da li su Zoroastrijanci „obožavaoci vatre? Agiari Atash Behram u Jezdu, Iran.

Ne, nisu. Oni ne obožavaju vatru. Vatra je simbol zoroastrijske vere kao što je krst simbol hrišćanstva. U zoroastrijskom hramu, jedini simbol pred kojim se izgovaraju molitve je vatra koju gori Mobed (sveštenik) pet puta dnevno. Vatra predstavlja niz stvari. To je simbol čistote, jer vatra sve pročišćava. Takođe označava „unutrašnju vatru“ ili božansku iskru u ljudskom biću. Vatra koja gori u zoroastrijskom hramu ili kod kuće je stalni podsetnik da svoju „unutrašnju vatru“ uvek treba da održavamo živom.

Postoje tri stepena hramova, u zavisnosti od procesa osvećenja i kome je dozvoljeno da čuva vatru. Prvu i drugu vatru mogu da čuvaju samo mobedi, dok poslednju mogu da gaze i laici

Postoje li još neki simboli vere?

Postoje dva simbola koje Zoroastrijanci nose. Jedna je sudreh, bela košulja od muslina. U sredini prednjeg otvora na vratu ove košulje ušiven je mali simbolični džep u koji se veruje da su umetnuta sva dobra dela. Ova košulja služi kao svakodnevni podsetnik da se moraju činiti dobra dela. Boja odeće je bela jer bela predstavlja čistoću.

Drugi simbol je kusti, sveta nit vezana tri puta oko struka dok se izgovaraju molitve. Vezano je tri puta da podseti na jedno od tri osnovna načela vere – dobre misli, dobre reči, dobra dela. Kusti su tkane od 72 niti ovčje vune. Ove niti simbolizuju 72 poglavlja svetih spisa, nazvana Jasna, koja uključuju Gate.

Prvi put kada Zoroastrijanac nosi sudreh i kusti je kada je formalno uveden u veru, obično između 7 i 11 godina

Šta je Navjote ili Sudreh Pushi ceremonija?

Navjote ili Sudreh Pushi je naziv ceremonije tokom koje se zoroastrijsko dete formalno inicira u religiju. U Indiji se obično izvodi u dobi od 7 do 11 godina. Tradicija kaže da bi trebalo da bude neparan broj, a ceremonija se mora obaviti pre početka puberteta. Za Zoroastrijance u i iz Irana, starosna granica je opuštenija i ova ceremonija se često može videti kada je dete tinejdžer

Posle kupanja (da bi se označila čistoća tela), dečak ili devojčica se nateraju da prvi put nose sudreh. Posle kratke molitve, on ili ona vezuje kusti oko struka. Tokom ceremonije, dete izgovara nekoliko jednostavnih molitava, prima blagoslove od sveštenika i izjavljuje da prihvata zoroastrijsku religiju sledećim rečima (slobodno prevedeno)

„Pratim religiju Mazdajasni, religiju Zaratuštre. Volim i prihvatam ovu religiju. Volim i prihvatam sam um dobre misli. Volim i prihvatam sam izgovor dobre reči. Volim i prihvatam samu akciju dobrog dela. Volim i prihvatam dobru i pravu mazdajasnu religiju koja zaustavlja sve svađe i ratove, uči nas da umiremo za druge i vodi nas ka Aši, istini Božijoj. Religija Mazdajasni je za mene najveća, najbolja i najbolja od svih religija koje postoje ili će biti, jer je to Božja religija koju nam je pokazao Zaratustra. Verujem da sve dobro dolazi od Ahura Mazde. Takve su blagodati onih koji slede mazdajasnu religiju.

Šta je to Farohar?

Faravahar ili Farohar Zoroastrijski simbol

Faravahar, ili Farohar, treba da podseti na svrhu života na ovoj zemlji, a to je da živimo una takav način da duša napreduje duhovno i postiže sjedinjenje sa AhuraMazdom (Mudrim Gospodom);ovo stanje se u Avesti zove Frašo-kereti.
Reč „faravahar“ je zapravo pahlavi, ili srednjopersijski. Potiče iz starog iranskog
(avesta) reč fravarane što znači „ja biram“. Izbor je dobar ili loš religija Zaratuštre. Druga srodna reč je fravarti ili fravaši, koja može da potiče od alternativnog značenja „zaštiti“, što podrazumeva božansku zaštitu duha čuvara, fravašija. Iz ovih reči proizilaze kasnije srednjepersijske reči fravahr, foruhar ili faravahar.

Šta je zapravo fravaši? Poreklo reči, kao što je ovde rečeno, odnosi se ili na božansko zaštite ili nečijem moralnom izboru dobra ili zla, i nečijem izboru dobre religije. Ali to je mnogo više od toga. Koncept fravašija kao duha čuvara se ne javlja u Gata iz Zaratustre. Ali u kasnijem zoroastrizmu, to postaje najvažnija ideja. Fravashi je deo ljudske duše koji je božanski, nezagađen i neiskvaren. To nije samo naše božansko čuvar ali naš vodič; njegovo savršenstvo je uvek u nama, kao ideal ka kome možemo da dopremo. Svako ljudsko biće ima fravaši; čak ih i božanski duhovi imaju. Jednom kad ljudsko biće ima završen život na zemlji, fravaši, viša individualnost te osobe, vraća se na Nebo.

U kasnijim knjigama Aveste (zoroastrijski spisi), fravaši pravednika su
prizivani kao žestoki i moćni ratnici za Dobro. U dugoj molitvi zvanoj Farvardin Yasht, postoje jektenije u kojima se veličaju i poštuju fravaši ranih „svetaca“ i junaka. Zoroastrijska tradicija. Fravaši dobrih preminulih trebalo bi da se vrate na zemlju na specijalne dane, a pred sam kraj persijske godine, u martu, neposredno pred persijsku novu godinu, 21 Marta na prolećnu ravnodnevnicu rade se ceremonije u čast fravaša pravednika.

U centru figure je krug koji predstavlja dušu pojedinca. Da se ​​duša razvija
a napredak, ima dva krila. U svakom krilu ima pet slojeva perja. Ove podsećaju na pet Điruma sa kojima je duša povezana. Đirumi su pet religija; Zoroastrizam, Budizam i Hinduizam, Judaizam, Islam i Hrišćanstvo.

Da bi postigla krajnji cilj dostizanja Ahura-Mazde, duša mora proći kroz sve Đirume.
Pet slojeva takođe predstavljaju pet božanskih pesama (Gata) Zaratuštre, pet podela dan (Gehs), i pet čula ljudskog tela.

U prirodi postoje dve suprotstavljene sile: Spenta-Mainiu – dobar um ili assar-I roshni – i Angre-Mainiu – zli um ili assar-I tariki. Kontinuirani sukob traje u prirodi između ova dva. Čovekova duša je uhvaćena između njih dvoje i svaki je vuče s jedne na drugu stranu. Dva duge zakrivljene noge sa obe strane kruga predstavljaju ove dve sile, pozitivnu i negativnu.

Da bi se duši pomoglo da se balansira između ove dve sile, duši je dato kormilo u obliku a repa. Ovaj rep ima tri sloja perja, što podseća na put Asha – Humata (dobre
Misli), Hukhta (Dobre reči) i Hvarasta (Dobra dela), ili Manašni, Gavašni i
Kunašni – kojim je duša u stanju da napravi sopstveni duhovni napredak.

Glava figure nas podseća da je Ahura-Mazda svakoj duši dao slobodnu volju da izabere bilo šta da se povinuju božanskim univerzalnim prirodnim zakonima ili da im se ne povinuju.

Figura takođe ima par ruku koje drže kružni prsten. Prsten simbolizuje cikluse
preporoda na ovoj zemlji i drugim planovima kojima duša mora da prođe da bi napredovala na putu ka Aši (istini). Ako se ovi božanski zakoni poštuju preko Manašnija, Gavašnija i Kunašnija, naša duša će biti sposoban da postigne sjedinjenje sa Ahura-Mazdom. Ovaj daleki događaj, prema kome cela kreacija
kreće, zove se Frašo-kereti.

U zoroastrizmu, Faravahar ili ljudski duh, oličava dva suprotna pokazatelja dobrog i lošeg. Ovo će jasno pokazati Zaratustrinu filozofiju da svako treba da pokuša da promoviše svoju/nju Sepanta Minu (pozitivna sila) i potisnuti njegov/njen Ankareh Minu (negativna sila).

Kao rezultat takve duhovne borbe ka dobroti i izbegavanju zla, svako će moći
napredovati u svim sferama svog života. Pošto, prsten zaveta koji se nalazi u centru
Faravaharovo deblo je simbol besmrtnosti duha, može se zaključiti da je ljudska
bića pokušavaju da promovišu sopstvenog Faravahara, više će njihov duh biti uzdignut u drugom svetu posle smrti.

Iz tog razloga, drevni Iranci nikada ne bi tugovali za smrću svojih najmilijih, jer oni
veruju da će njihov duh biti uzdignut na viši nivo na drugom svetu. Naravno, kada
verujemo da bi u trenutku smrti duh mrtvih tela bio podignut na viši nivo, moramo da se radujemo njihovom odlasku u drugi svet, a ne da budemo slomljenog srca, iako njihov gubitak može biti nepodnošljivo za nas. Na ovaj način, u zoroastrizmu, na osnovu svog Faravahara, svi su odgovorni za svoje delo.

Iz tog razloga, Kir Veliki i većina drugih iranskih drevnih kraljeva, prema istorijskim
dokumenta, ne samo da nikoga nisu prisiljavali da se preobrate u zoroastrizam, već su ih i poštovali sistem verovanja drugih. S tim u vezi, Povelja o ljudskim pravima Kira Velikog na osvajanje Vavilona glasi:

„Naredio sam da niko ne sme nikoga da maltretira ili da ošteti gradove. Naredio sam da nijedna kuća treba da bude oštećena i ničija imovina ne sme biti narušena i opljačkana. Naredio sam to svima i svako treba da se drži svog/njenog sistema verovanja i da bude slobodan da obožava sopstvenog Boga. Naredio sam da svi
ljudi treba da budu slobodni u svojim mislima, birajući mesto svog stanovanja i niko ne bi smeo da krši prava drugih.

Značenje simbola

1. Faravaharovo lice podseća na lice čoveka i stoga ukazuje na njegovo
   povezanost sa čovečanstvom.
2. Na dve strane slike nalaze se dva krila koja imaju tri glavna pera. Ove
   glavna pera označavaju tri simbola dobrog razmišljanja, dobrih reči i dobrog dela, koji su istovremeno i motiv bekstva i napredovanja. Broj krila je 72 sa svake strane što ukupno čini 144, koliko ima i fiksnih zvezda unutar našeg solarnog sistema. Te fiksne zvezde se zovu i nakshatre u astrologiji i doslovno predstavljaju kapiju za dušu.
3. Donji deo Faravahara sastoji se od tri dela, koji predstavlja tri nivoa postojanja; Bhur (Pakao), Bhuva (Zemlja-naš plan postojnja) i Svarg (Raj)
4. Postoje dve petlje na dve strane Faravahara, koje predstavljaju Sepanta Minu, i
   Ankareh Minu. Prvi je usmeren ka licu, a drugi se nalazi na nazad. Ovo takođe ukazuje da moramo da idemo ka dobrom i da se okrenemo od lošeg.
5. U sredini Faravaharovog debla je krug. Ovaj simbol ukazuje da je naš duh je besmrtan, nema ni početka ni kraja.
6. Jedna ruka Faravahara, pokazuje nagore, pokazujući da moramo da se borimo da bismo napredovali.
7. Druga ruka drži prsten. Neki tumači smatraju da je to prsten zaveta ka Istini,
   predstavljajući lojalnost i vernost koja je osnova Zaratuštrine filozofije.

Više o duhovnom učenju možete saznati na Varuna Kriji, Avesta, Mazdayasni ili Zoroastrian koledž

Reference

https://www.mazorcoll.org/